У свету се производи много хране, али се она често и баца. Неретко се намирнице бацају зато што се покваре, али све чешће и зато што им истекне рок трајања пре него што нађу пут до купаца.

Зато је и те како важно да се предузму кораци који би допринели да се смањи количина хране која се баца, а један од њих је поклањање намирница и уклањање препрека како би произвођачи и продавци били стимулисани да храну поклоне. Управо то била је тема јучерашње радионице „Донирање хране и смањење настајања отпада од хране у Србији“, коју је организовало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.

– Потребно је да Србија усклади своју законску регулативу с оном која важи у Европској унији о донирању хране с роком трајања, односно са одредницама „најбоље употребити до“ и „употребљиво до” – каже пројект-менаџер Фондације “Ана и Владе Дивац” Жељко Митковски. – Ове намирнице се у Србији не могу ни продавати, ни донирати, односно, практично су изједначене, док у Европској унији постоји значајна разлика између ове две одреднице и храна с назнаком „најбоље употребити до“ може се донирати и након истека рока.

Други сегмент који утиче на то да се у Србији донира мање хране него што би реално могло и требало везан је за пореску политику. У већини земаља чланица Европске уније порез на додату вредност не плаћа се приликом донирања хране која је пред истеком рока.

– Произвођачи и продавци хране у Србији који су у систему и који желе да је донирају, морају платити порез на додату вредност – наводи Митковски. – Због тога им се више исплати да након што истекне рок неког производа, а у складу с важећим прописима, сачекају још пет дана и баце га или униште без плаћања ПДВ-а. Уместо тога, могао би да се дефинише одређени рок до када би се та храна могла донирати без плаћања пореза, а то би сигурно стимулисало компаније да се активније укључе и донирају. Поред социјалног аспекта, ово је значајно и за заштиту животне средине јер је бачена храна велики загађивач ваздуха.

Руководилац групе за анализу безбедности хране биљног порекла Снежана Савчић Петрић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде указала је да је управљање отпадом један од услова које Србија мора да испуни уколико жели да буде чланица Европске унију, те да је тај проблем и потребно и могуће решити.

– То је и глобални проблем јер се у целом свету бацају велике количине хране, а процењује се да је за одлагање хране која се баци потребно земљиште величине Кине. Храна која се баци чист је губитак и за нас и све будуће генерације и то се мора променити – закључила је Снежана Савчић Петрић.