Ako biste pitali tinejdžere iz “kraja” kako bi trebalo da funkcioniše jedno mesto, grad, zajednica, lokalna samouprava, dobili biste odgovor sličan ovome: Pa, kao najnaprednija konfiguracija nekog tehničkog uređaja!” Njima je sasvim prirodno da je sve usklađeno, sinhronizovano, spojeno, ujedinjeno I slično. Veoma često ova generacija koja je odrasla uz internet i računare, kao najprirodniji spoj “sa samim sobom” ima logična, praktična, humana i veoma korisna rešenja i napredne savete. Tinejdžerima sadašnjice je jedna reč, u svakom trenutku, zajednička, a to je reč: REŠENJE.

Svako rešenje se sastoji iz niza primenjenih formula, novoformiranih formula, jednačina, pročitanih fraza, razmišljanja, spajanja i slično. Ali, samo parvo rešenje dovodi do toga da se nešto pokrene, realizuje, aktivira ili primeni.

Inkluzivno obrazovanje je primer stalnog usavršavanja već osmišljenih i primenjivih oblika obrazovanja, ali i šansa da se unaprede obrazovne prakse koje se nisu pokazale dovoljno delotvornim.

Jedna lokalna samouprava treba da bude taj mikrosvet ovog našeg društva, koji će u svakom smislu funkcionisati na svakodnevnom nivou. Inkluzivno obrazovanje nije samo “briga” ili “stvar” obarazovnog sistema i obrazovnih ustanova, već je svakodnevna udruženost svih: od organa i institucija državne uprave iz svih oblasti delovanja, pa do bezbrižne dece koja se svakodnevno igraju na igralištu u parku.

ZAJEDNO MOŽEMO SVE! KAKO?

1. Tako što ćemo, za početak, putem medija i društvenih mreža apelovati na nadležne organe da primenjuju u svakom trenutku ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 6/2020) I ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU („Sl. glasnik RS“, br. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 – dr. zakon
2. Tako što ćemo ponuditi konkretna rešenja, uz saradnju sa stručnim kadrovima, koja će se odnositi na promovisanje novih zanimanja i kontinuiranu edukaciju postojećih kadrova u zdravstvenim i obrazovnim Institucijama, zabavnim parkovima, igraonicama za decu, sportsko-rekreativnim školama, vaspitno popravnim domovima, zatvorskim jedinicama i td., a koja bi pomogla u svakodnevnom radu.
3. Tako što ćemo se zalagati, konkretnim preporukama upućenim nadležnom ministarstvu zdravlja i ministarstvu prosvete, kao i nauke i tehnološkog razvoja, o neophodnosti sistemskog promovisanja kroz sve moguće medije i obrazovni sistem o školovanju mladih u oblasti socijalne zaštite, a posebno promovisanja školovanja mladih u oblasti defektologije i samim tim dobijanja kvalitativno i kvantitativno defektologa u neophodnom kapacitetu. Zanimanje DEFEKTOLOG, je u procesu inkluzivnog obrazovanja ključno zanimanja.
4. Tako što ćemo u saradnji sa strukovnim udruženjima građana pozivati ljude na VOLONTIRANJE – INDIVIDUALNO u kome će se svaki pojedinac pronaći I UDRUŽENO ILI KORPORATIVNO ILI PRIVREDNO VOLONTIRANJE u kome će se ne samo veliki privredni sistemi, već i preduzetnici pronaći, jer će se upoznati sa tim na koji način se ova oblast realizuje. Na taj način se razvija svest svih uzrasta i svih obrazovnih profila ljudi o tome koliko je volontiranja važno, čemu ono služi i na koji način praktično pomaže, podiže svest i otvara um.
5. Tako što ćemo inicirati i apelovati na nadležne organe o tome da je već jasna potreba društva: donošenje posebnog Zakona koji se odnosi na obrazovanje dece sa posebnim potrebama ili dece sa smetnjama u razvoju, ili Zakona o inkluzivnom obrazovanju, a od velikog bi značaja i javnog interesa bilo donošenje takvog zakona.

ZAJEDNO MOŽEMO SVE!