Да бисте потукли насилнике, морате остати мирни и размишљати хладном главом. Ево неколико савета који вам могу помоћи:

Затражите довољно времена да размислите
Само у примитивном свету џунгле морате одмах одговорити на нападе. Управо ту насилник жели да вас пошаље, али нигде не пише да ви тамо морате отићи. Нормални људи се неће разбеснети на вас ако затражите који тренутак да размислите. Својим понашањем показујете да озбиљно схватате ситуацију и да желите да је успешно решите. Насилниции ће можда испробати још неки метод да вас натерају да одговорите непосредно и емотивно. Они желе сваду, а не разумну расправу. Можда ће ваше ћутање погрешно протумачити мислећи да сте занемели од страха, што је можда чак и тачно, али им то не морате признати. Шта год да осећате, већ то што ћете затражити који минут да мало размислите најчешће је тако неуобичајено да ћете можда одмах успети да прекинете сваду. Шта год да се деси, не журите и добро размислите пре него што одговорите. Размислите о ономе што ви желите да се деси. Док користите време за размишљање, размотрите могуће исходе. Одмах одбаците све у којима напасник треба да устукне и призна да сте ви у праву. Не можете истовремено бити делотворни и бити у праву. Немојте то ни покушавати.

Натерајте насилника да престане да виче
То је заправо можда и лакше него што мислите. То понекад можете постићи само тиме што ћете говорити тихо. Насилници очекују да им узвратите викањем; немојте им изаћи у сусрет. Ако обоје вичете, нико неће рећи ништа паметно. Још један неочекиван начин да натерате насилника да пре стане да виче јесте да му кажете: ,,Молим те говори спорије, не разумем те добро.” Људи то често и не размишљајући послушају. Успоравањем говора такоде можете спречити викање. Јесте ли икад покушали да вичете полако? Ова стратегија нарочито добро функционише преко телефона. Када разговарате телефоном, такоде упамтите и правило ,,м-хм”. Док саговорник узима ваздух, обично одговара мо са ,,м-хм”. Ако га пустите да три пута настави да прича а да му то не кажете, вероватно ће застати и упитати: „Јеси ли ту?” Овом техником можете га прекинути а да притом не изговорите ни реч.

Шта год да радите, ништа не објашњавајте
Ако вас насилник нападне, можда ћете осетити снажан порив да објашњавате разлоге свог понашања и да се правдате. Не радите то! Правдање је облик у коме се примитивне реакције искрадају из вашег рептилског мозга и излазе вам кроз уста. Објашњења су обично прикривени облик сукоба или бекства. Типично правдање своди се на: ,,Ако би знао све чињенице, увидео би да сам ја у праву а да ти грешиш“, или „.Нисам ја крив; требало би да се љутиш на неког другог”. Није важно што ваша објашњења вама самима делују истинито и разумно. Насилници увек препознају примитивне облике понашања у суочавању са агресијом. Они ће ваше оправдање схватити као позив да вам зарију зубе у врат.

Питајте „Шта желиш да урадим?”
Ништа не може тако успешно да заустави напад насилника као ово једноставно и неочекивано питање. Бесни људи или не знају или неће да признају шта желе да урадите. Насилници само желе да стојите ту где сте док се деру на вас, али звучи страховито глупо када морају то да вам кажу. Кад питате насилнике шта траже од вас, мораће да застану и размисле. То би могло бити довољно да их приближи рационалнијем делу њиховог мозга, што вама може само да помогне. Ако се насилници труде да сакрију своју истинску мотивацију, мораће од вас да траже нешто прихватљивије од онога што стварно желе. Дајте им то и неозлеђени нестаните у ноћи.

Не схватајте критику лично
Ово није нимало лако. Да бисте послушали овај савет, морате разумети шта значи схватати нешто лично. Сви имамо неке спољашње ствари – своју децу, љубимце, своје омиљене спортске клубове, своја мишљења и своје пословне успехе-које доживљавамо као део себе. Психолошки готово да не правимо разлику између вербалног напада на све ово напред набројано и физичког напада на своје виталне органе. То не значи да на сваку критику морамо одговорити нагонским „убиј или буди убијен” противнападом. Ако вас насилник нападне, време је да примените стратегију број један – нека вам сопствена збуњеност буде сигнал да треба да се зауставите и размислите шта се заправо дешава. С насилицима је оно што осечате често управо оно што и јесте. Насилнички напад није личан. Насилници вичу на све редом. Ако мало боље размислите, ти напади обично говоре више о томе ко и шта су насилници, него што говоре о вама. Да бисте спречили себе да напад схватите лично, морате се загледати даље од свог првобитног емотивног одговора и сагледати образац, а затим изаћи из тог обрасца.

Учите из критике
Свака критика осим напада садржи и корисне информације. Ако у први мах не чујете ништа корисно, наставите да слушате док то не уочите. Нису сви који вас критикују насилници. Будите посебно опрезни кад из неколико различитих извора чујете исто. Моја бака је говорила: ,,Ако ти троје каже да си пијан, хватај се за плот.” Ако се навикнете да увек сачекате двадесет и четири сата пре него што одговорите на критику, то ће излудети насилнике. Други људи ће бити задивљени вашом зрелошћу и разумношћу. Можда ћете чак нешто и научити. Ако пак ви треба да критикујете некога ко је склон да све схвата сувише лично, преокрените улоге. Поставите ситуацију тако да та друга особа не мора признати да је погрешила тако што ће прихватити то што јој ви говорите. Увек им понудите нешто што ће им омогућити да спасу образ. У својим коментарима јасно реците да разумете како је могуће да је разумна и поштена особа урадила то што је урадио он или она. Усмерите свој савет ка побољшању стања уместо ка истицању грешака. Усредсредите се на оно што желите да постигнете, уместо на оно што није у реду а што се већ десило.