Sa razvojem svesti o klimatskim promenama obnovljivi izvori energije dobijaju na značaju kao izvori “čiste energije” i kao takvi postaju posebno zanimljiv predmet potencijalnih investicija.

Ovakvi izvori za svoj rad koriste energiju prirodnih izvora poput sunca, vetra, vode i zato proizvodnja energije nije ograničena potrebom za fosilnim gorivima, kao što je to slučaj kod konvencionalnih izvora energije. Dodatno, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora vrši se bez emitovanja štetnih čestica u životnu sredinu, što je još jedna njihova dobra osobina.

Obnovljive izvore energije možemo podeliti u dve glavne kategorije:

• tradicionalne obnovljive izvore energije kao što su biomasa i energija velikih hidroelektrana,
• „nove obnovljive izvore energije“ poput energije Sunca, energije vetra, geotermalne energije i slično.

Zašto ovi izvori nisu masovno rasprostranjeni širom sveta?

Prvi i verovatno najrelevantniji razlog je – cena. Naime, kilovat-čas proizveden iz obnovljivih izvora energije na samom početku njihove primene bio je znatno skuplji od kilovat-časa proizvedenog iz konvencionalnih elektrana.

Razvojem obnovljivih izvora poslednjih godina prisutan je značajan pad cene električne energije dobijene njihovim radom.

Naglim skokom cene CO2 sertifikata, proporcionalno su povećani i troškovi proizvodnje električne energije iz izvora koji se baziraju na fosilnim gorivima, što je dovelo do toga da su, već od 2019. godine, troškovi izgradnje solarne ili vetroelektrane manji nego troškovi održavanja već postojećih konvencionalnih elektrana.

Sa opadanjem cena električne energije smanjuju se i cene investiranja, kao i period otplate ovih elektrana.

Drugi razlog za dosadašnju nerasprostranjenost obnovljivih izvora jeste njihova nepredvidivost. Naime, stabilnost elektroenergetske mreže direktno je određena odnosom proizvodnje i potrošnje. Primera radi, u slučaju prevelike proizvodnje a male potrošnje, dolazi do porasta frekvencije mreže što može izazvati značajne probleme. Ovakav slučaj može se dogoditi pri jakim vetrovima, kada vetroelektrana ima veliku proizvodnju, koju nije lako predvideti zbog same prirode vetra. 

U slučaju kada nema lokalne potrošnje ili skladištenja energije, sva proizvedena snaga se gura u mrežu i moguć je porast frekvencije mreže usled povećane proizvodnje, što je posebno kritično u toku noćnih sati kada je potrošnja mala, a upravo tada vetroelektrane proizvode najviše električne energije.

Razvojem tehnologija dolazi se do rešenja za skladištenje energije čime se sprečavaju ovakve pojave, a sav višak proizvedene energije postaje dostupan za korišćenje u svrhe rezervnog napajanja onda kada dođe do prekida ili kvarova u sistemu.

Brzina napredovanja u “našem delu sveta” značajno je manja nego u, recimo, zemljama Zapadne Evrope, određeni pozitivni pomaci postoje, ali je još uvek potrebno neke stvari promeniti iz korena kako bi se stanje zaista poboljšalo. U ovo, između ostalog, spada i masovna izgradnja obnovljivih izvora energije koji će u budućnosti delimično, a zatim i u potpunosti zameniti već postojeće, konvencionalne izvore energije.

Izvor: NS čist grad